Učenje kako da podesite vešanje motocikla može imati transformativan uticaj na Vaše iskustvo vožnje. Kada prvi put kupite motocikl, vešanje je obično podešeno tako da odgovara prosečnom motociklisti, što često znači da neće posebno dobro odgovarati Vašoj težini ili stilu vožnje.

Razumevanje kako da sami podesite vešanje jedna je od ključnih lekcija za novog vlasnika, slično kao i učenje kako da zamenite baterije na motociklu ili navikavanje na vožnju u različitim vremenskim uslovima.

Kada prilagodite vešanje svojoj težini, razlika je trenutna: glatkija vožnja, konstantniji kontakt guma sa putem, veća udobnost pri prelasku preko neravnina i poboljšan odziv pri kočenju. U ovom vodiču objašnjavamo kako da pravilno podesite vešanje motocikla i ističemo neke od najčešćih grešaka koje treba izbegavati.

Zašto je podešavanje vešanja motocikla važno

Vešanje motocikla ima veliki broj važnih zadataka. Ono mora da nosi težinu motocikla i motocikliste, a takođe mora da održava kontakt guma sa putem ili površinom po kojoj se vozi. Istovremeno, vešanje treba da apsorbuje amortizere i vibracije, pružajući glatko iskustvo vožnje, čak i na teškom terenu.

Vešanje ima veliki uticaj na trakciju, kontrolu, stabilnost i performanse kočenja. Ako je vešanje previše kruto, vožnja će biti gruba pri prelasku preko neravnina, što može dovesti do toga da gume poskakuju po neravnim površinama. Ako je vešanje previše meko, motocikl može delovati nestabilno tokom vožnje i može doći do prekomernog poniranja viljuške pri naglom kočenju, pri čemu se čini kao da motocikl pada napred. To može uticati na Vaše samopouzdanje i uživanje kao motocikliste.

Drugim rečima, podešavanjem vešanja motocikla optimizujete način na koji motocikl nosi Vašu težinu i količinu vremena koju gume provode u kontaktu sa putem, uz svođenje nelagodnosti i nestabilnosti na minimum.

Ključni termini o vešanju koje bi motociklisti trebalo da znaju

Pre nego što počnete sa podešavanjem vešanja na svom motociklu, važno je da savladate neke ključne termine povezane sa vešanjem. To će Vam omogućiti da razumete uputstva, a može Vam pružiti i šire znanje o Vašem motociklu i tome kako vešanje zapravo funkcioniše kako bi omogućilo glatku vožnju.

Uobičajena terminologija vešanja

U nastavku možete pronaći pregled nekih od najčešćih termina za vešanje motocikla.

Viljuška

Viljuška je sistem vešanja na prednjoj strani motocikla. Ona drži prednji točak, apsorbuje neravnine i pomaže da guma ostane u kontaktu sa podlogom prilikom kočenja i skretanja. Većina viljuški sadrži dve opruge i sistem prigušenja, koji rade zajedno kako bi kontrolisali kretanje i stabilnost.

Amortizer

Amortizer obavlja funkciju vešanja na zadnjem delu motocikla. On upravlja neravninama, silama ubrzanja i težinom motocikliste putem jedne opruge i sistema prigušenja. Zadnji amortizer igra ključnu ulogu u tome koliko stabilno motocikl deluje pri izlasku iz krivina ili vožnji po neravnim površinama.

Hod

Hod se odnosi na to koliko se vešanje može pomeriti između svog potpuno izvučenog i potpuno sabijenog položaja. Motocikli imaju odvojena merenja za hod prednje viljuške i hod zadnjeg amortizera. Veći hod može pomoći na grubim putevima ili u terenskoj vožnji, dok manji hod obično podržava preciznije upravljanje na putu.

Sag (ulegnuće)

Sag je količina za koju se vešanje sabija pod težinom pre nego što se motocikl pokrene. Statički sag meri kompresiju pod sopstvenom težinom motocikla, dok sag sa motociklistom meri kompresiju kada motociklista sedi na njemu. Ispravan sag pomaže vešanju da radi u svom predviđenom opsegu.

Preload (predopterećenje)

Preload opisuje početnu zategnutost koja se primenjuje na oprugu vešanja pre nego što se doda bilo kakva težina. Podešavanje predopterećenja ne menja krutost opruge, ali menja koliko se vešanje sabija pod opterećenjem. Povećanje predopterećenja smanjuje sag, dok smanjenje predopterećenja omogućava vešanju da stoji niže.

Kompresija

Kompresija je kretanje vešanja dok se skraćuje kako bi apsorbovalo neravnine ili udarce. Prigušenje kompresije kontroliše koliko se brzo to kretanje dešava. Premalo prigušenja može dovesti do prebrzog propadanja vešanja, dok previše može učiniti vožnju grubom.

Povrat (rebound)

Povrat je vraćanje vešanja u normalan položaj nakon što je bilo sabijeno. Prigušenje povrata kontroliše brzinu ovog vraćanja. Pravilan povrat pomaže u sprečavanju poskakivanja motocikla ili osećaja nestabilnosti nakon prelaska preko neravnine.

Visina vožnje

Visina vožnje se odnosi na to koliko visoko motocikl stoji u odnosu na tlo. Na nju utiču podešavanja predopterećenja, dužina vešanja, veličina točka i profil gume. Promene visine vožnje mogu uticati na brzinu upravljanja i stabilnost, kao i na opštu ravnotežu.

Tvrdoća opruge (spring rate)

Tvrdoća opruge meri koliko je opruga vešanja kruta i kolika je sila potrebna da se ona sabije. Veća tvrdoća opruge znači kruću oprugu, dok manja tvrdoća znači mekšu. Odabir ispravne tvrdoće opruge pomaže vešanju da pravilno podrži motociklistu bez prekomernog saga ili grubosti.

Kako podesiti „sag" (ulegnuće) na Vašem motociklu

Pre nego što počnete sa bilo kakvim podešavanjima vešanja, vredi razumeti šta je to „sag" (ulegnuće) motocikla. Baš kao što učenje o tome kako zameniti ulje u motociklu počinje razumevanjem uloge ulja, tako i podešavanje vešanja počinje poznavanjem načina na koji „sag" funkcioniše. „Sag" je jedan od najvažnijih delova podešavanja vešanja, koji utiče na udobnost, prianjanje, performanse kočenja i opštu stabilnost.

„Sag" meri koliko se vešanje motocikla sabija pod težinom. Statički „sag" se odnosi na sabijanje pod težinom samog motocikla. „Sag" sa motociklistom meri sabijanje kada motociklista sedi na motociklu u punoj moto opremi. Ove dimenzije se takođe mere posebno na svakom kraju motocikla. Prednji „sag" se odnosi na vešanje na prednjem delu motocikla, dok se zadnji „sag" odnosi na vešanje na zadnjem delu.

Merenje Vašeg trenutnog „sag-a"

Prva stvar koju ćete želeti da uradite jeste da izmerite Vaš trenutni „sag". Ovo je lakše ako imate drugu osobu da Vam pomogne.

Korak 1: Neka jedna osoba nežno podigne prednji točak motocikla malo iznad zemlje. Uverite se da nije u kontaktu sa tlom. Dok je podignut, izmerite rastojanje od prednje osovine do fiksne tačke na mostu prednje viljuške. Ovo će Vam dati dimenzije za Vaše prednje vešanje kada je potpuno izvučeno.

Korak 2: Zatim uradite isto za zadnje vešanje. Podignite zadnji deo motocikla tako da točak bude iznad zemlje. Izmerite od zadnje osovine do fiksne tačke na repu motocikla. Ovo Vam daje dimenzije Vašeg potpuno izvučenog zadnjeg vešanja.

Korak 3: Ako nemate drugu osobu da Vam pomogne, motocikl možete podići pomoću štendera za motocikle.

Korak 4: Sada spustite motocikl i izmerite potpuno iste tačke i na prednjem i na zadnjem delu. Oduzmite ove brojeve od brojeva dobijenih pri punom izvlačenju da biste dobili razliku. Ovo Vam daje dimenzije Vašeg statičkog „sag-a".

Korak 5: Sedite na motocikl u punoj moto opremi, sa nogama na nogostupima, i ponovo izmerite iste tačke. Oduzmite ove brojeve od dimenzija pri punom izvlačenju i dobićete vrednosti Vašeg „sag-a" sa motociklistom.

Korak 6: Na kraju, potrebno je da izmerite ukupni hod vešanja. Čvrsto pritisnite prednje vešanje nadole koliko god je to razumno moguće. Izmerite iste tačke kao i ranije na prednjem delu, a zatim ponovite postupak na zadnjem delu. Oduzmite ove dimenzije od dimenzija pri punom izvlačenju. Ovo Vam daje Vaš ukupni hod vešanja.

Da biste podesili „sag", moraćete da podesite predopterećenje (preload), o čemu ćemo govoriti u sledećem odeljku.

Preporučena podešavanja „sag-a" za opštu upotrebu na putu

Za opštu upotrebu na putu, podesite prednji i zadnji deo na sledeći način:

Prednje vešanje (prednja viljuška)

• Statički „sag": Oko 5% do 10% ukupnog hoda vešanja

• „Sag" sa motociklistom: Oko 25% do 30% ukupnog hoda vešanja

Zadnje vešanje (amortizer)

• Statički „sag": Oko 5% do 10% ukupnog hoda vešanja

• „Sag" sa motociklistom: Oko 30% do 35% (oko jedne trećine ukupnog hoda)

Kako podesiti predopterećenje (preload)

Kao što je pomenuto, predopterećenje je primarni način na koji se podešava „sag" vešanja, što ga čini jednom od najvažnijih tehnika koje treba savladati. Povećanjem ili smanjenjem predopterećenja možete promeniti količinu sabijanja vešanja pod težinom samog motocikla (statički „sag") i dok ga vozite u punoj moto opremi („sag" sa motociklistom).

Postoje dve ključne stvari koje treba zapamtiti. Prvo, povećanje predopterećenja smanjuje „sag", dok smanjenje predopterećenja povećava „sag". Drugo, predopterećenje ne menja krutost vešanja, već podešava položaj vešanja kada se primeni težina, bilo od samog motocikla, bilo od kombinacije motocikla i motocikliste.

Opšti cilj pri podešavanju predopterećenja, barem za većinu ljudi, jeste da vrednosti Vašeg prednjeg i zadnjeg „sag-a" dovedete u opsege navedene u prethodnom odeljku. Međutim, ako ćete se trkati svojim motociklom, možda ćete želeti da smanjite „sag" u odnosu na ove vrednosti kako biste postigli preciznije upravljanje, naročito pri velikim brzinama.

Kada utvrdite da li težite povećanju predopterećenja da biste smanjili „sag" ili smanjenju predopterećenja da biste povećali „sag", možete početi sa samim vršenjem neophodnih podešavanja.

Za zadnji amortizer obično je potreban otvoreni ključ (C-ključ), ali specifičan alat može varirati u zavisnosti od modela Vašeg motocikla. Sam regulator se često nalazi na telu amortizera, blizu opruge, i može izgledati kao nazubljeni prsten.

Regulatori predopterećenja za prednju viljušku se obično nalaze na vrhu svakog kraka viljuške. Mogu izgledati kao šestougaone navrtke ili označeni šrafovi. Obično će Vam trebati imbus ključ, nasadni nastavak ili šrafciger da biste izvršili ova podešavanja.

U oba slučaja, uobičajeno pravilo je sledeće:

• Okretanje u smeru kazaljke na satu: Povećava predopterećenje

• Okretanje suprotno od smera kazaljke na satu: Smanjuje predopterećenje

Moraćete da se uverite da ste oba kraka viljuške podesili za istu količinu radi uravnoteženog rezultata.

Nakon što izvršite podešavanje, ponovo izmerite svoj statički „sag" i „sag" sa motociklistom, a zatim izvršite dalja mikro-podešavanja, ako je potrebno, kako biste vešanje Vašeg motocikla doveli u željeni opseg.

Kako podesiti povratno prigušenje

Povratno prigušenje kontroliše brzinu kojom se vešanje vraća u normalni položaj nakon što je sabijeno usled naglog kočenja ili nailaska na neravninu na putu. Ako je povratno prigušenje suviše slabo, Vaš motocikl će delovati nestabilno i „skakutavo". Ako je suviše jako, vešanje se možda neće uvek vratiti u prirodni položaj na vreme za sledeću neravninu na putu.

Uopšteno govoreći, cilj Vam je povrat koji vraća motocikl iz potpuno sabijenog položaja za otprilike jednu do dve sekunde. Što je još važnije, želite da se vešanje podigne nazad jednom, glatko, bez poskakivanja. Ne želite da se vešanje trenutno vrati nagore, niti želite da mu treba previše vremena da se vrati u prirodni položaj.

Za prednje vešanje, regulator povrata se obično nalazi na vrhu viljuške, blizu regulatora predopterećenja. Povremeno može postojati regulator za svaki krak viljuške. Za zadnje vešanje, regulator se obično nalazi na dnu amortizera. Regulatori povrata su često mala dugmad u boji, ali mogu biti i mali šrafovi. Manji su od regulatora predopterećenja i zahtevaće preciznija podešavanja, uz manje sile.

Okretanje regulatora u smeru kazaljke na satu povećaće povratno prigušenje, što rezultira sporijim povratkom u prirodni položaj motocikla. Okretanje u smeru suprotnom od kazaljke na satu smanjiće povratno prigušenje, što rezultira bržim povratkom.

Možete lako vršiti mala podešavanja, klik po klik, sve dok povratno prigušenje ne bude onakvo kakvo želite.

Kako podesiti prigušenje kompresije

Prigušenje kompresije na Vašem motociklu kontroliše koliko brzo se vešanje sabija kada naiđe na silu. Ako je suviše meko, dostići će krajnji hod prilikom prelaska preko neravnina, a ako je suviše tvrdo, to će dovesti do neudobne vožnje. Stoga, želite da podesite prigušenje kompresije kako biste pronašli idealnu sredinu.

Regulatori kompresije često izgledaju veoma slično regulatorima povrata, ali su obično postavljeni dalje od njih. Možda ćete morati da konsultujete priručnik svog proizvođača, ali najčešća postavka je da se prednji regulator kompresije nalazi na dnu krakova viljuške, dok je zadnji regulator na vrhu amortizera.

Ponovo, vršićete samo mala podešavanja, a najbolje je da tome pristupite klik po klik.

Podešavanje vešanja za različite uslove vožnje

Postoje određeni principi koje ćete želeti da primenite kada vozite u različitim uslovima.

Ako ćete se voziti sa suvozačem, Vaš motocikl će morati da izdrži veću težinu nego obično. Uopšteno, cilj je povećati predopterećenje kako bi se smanjilo uleganje, naročito na zadnjem delu motocikla. Prednje vešanje će možda takođe morati da se podesi, ali to će biti manja promena, jer zadnji deo nosi većinu dodatne težine.

Isti osnovni princip važi i kada putujete sa saputnikom ili nosite veliku količinu prtljaga na zadnjem delu Vašeg motocikla. U oba slučaja, možda ćete morati i blago da povećate povratno prigušenje, ali to je obično manje važno, naročito za jednokratne vožnje.

Za potrebe trka, obično se preporučuje smanjenje uleganja u odnosu na ono koje bi bilo na konvencionalnom drumskom motociklu. Čvršća podešavanja Vam takođe mogu pomoći da postignete veći osećaj kontrole. Nasuprot tome, kada vozite svoj motocikl na putevima, dajte prioritet nešto mekšim podešavanjima kako biste povećali udobnost prilikom prelaska preko neravnina i rupa.

Uobičajene greške kod vešanja koje treba izbegavati

Slično kao kod učenja kako da očistite lanac motocikla ili održavate karburator, podešavanje vešanja nosi sa sobom nekoliko uobičajenih zamki. Poznavanje ovih grešaka pomoći će Vam da izbegnete nepotrebnu frustraciju i postignete bolje rezultate sa svojim podešavanjem.

Jedna od najčešćih grešaka je mešanje predopterećenja (preload) sa prigušenjem (damping). Predopterećenje se koristi za podešavanje statičkog i dinamičkog sleganja (sag) koje uzrokuje motociklista, dok prigušenje kontroliše brzinu sabijanja i povratka vešanja. Podešavanje pogrešne postavke može lako učiniti da se motocikl u vožnji ponaša lošije, a ne bolje.

Unošenje promena samo na prednjem ili samo na zadnjem vešanju još je jedna uobičajena greška koja može poremetiti čitav balans motocikla. Slično tome, kada menjate predopterećenje napred na motociklu, morate izbegavati asimetriju u načinu na koji vršite podešavanja. Uverite se da ste okrenuli regulatore za isti iznos na obe strane viljuške.

Osim ako nemate dobar razlog za to, izbegavajte da odjednom pravite velike promene na vešanju. Mnogo je bolje praviti male, postepene promene i stalno testirati sleganje, povratak i sabijanje.

Takođe je od ključne važnosti da pročitate smernice proizvođača. Svaki motocikl je drugačiji, a ključni deo učenja kako da podesite vešanje motocikla uključuje upoznavanje sa razlikama između modela.

Kada razmotriti profesionalno podešavanje vešanja

Znanje o tome kako da sami podesite vešanje motocikla je neprocenjivo, ali samostalni rad nije uvek najbolji pristup.

Možda bi trebalo da razmotrite profesionalno podešavanje vešanja ako:

• Nemate dovoljno samopouzdanja da sami podesite vešanje motocikla.

• Nemate drugu osobu koja bi Vam pomogla.

• Podesili ste vešanje motocikla, ali niste zadovoljni rezultatima.

• Profesionalni ste motociklista koji pokušava da podesi vešanje za trku.

Takođe bi trebalo da razgovarate sa profesionalcem ako imate probleme koji ukazuju na kvar sistema vešanja, kao što su curenje tečnosti ili iznenadne promene u osećaju tokom vožnje preko neravnina.

Specijalista će imati pristup naprednijim alatima i moći će da izvrši tehnički zahtevnije promene na osnovu Vaših specifičnih potreba. Na primer, ako ne možete ispravno da podesite vešanje motocikla podešavanjem predopterećenja i prigušenja, to bi mogao biti znak da treba da promenite tvrdoću opruga. Ovo je obično posao za profesionalca koji ima odgovarajuće alate, a može biti čak i opasno da pokušate sami, jer su opruge na motociklu pod velikim naponom.

Pravilno podešavanje vešanja

Podešavanje vešanja Vašeg motocikla ne mora biti komplikovano. Ako prvo podesite sleganje, a zatim u malim koracima fino podesite predopterećenje, povratak i sabijanje, možete postići primetna poboljšanja u udobnosti i samopouzdanju na putu. Odvojite vreme, pravite jednu po jednu promenu i ne oklevajte da potražite stručnu pomoć ako se motocikl i dalje ne ponaša kako treba.

Često postavljana pitanja o vešanju motocikla

Ako i dalje niste sigurni kako da podesite vešanje motocikla, odgovori u nastavku pokrivaju pitanja koja motociklisti najčešće postavljaju.